Geološki zavod Republike Srpske

Geološki zavod Republike Srpske Geološki zavod je republička ustanova za geološka istraživanja

Републички завод за геолошка истраживања Републике Српске има веома дугу и богату традицију у области геолошких истраживања. Као прва организована и самостална установа почео је са радом 1912. године.

Оснивач и први директор је био Fridrich Katzer. Oд 1946. године ради као Геолошко-истраживачки институт Министарства индустрије и рударства. Одлуком Владе Републике Српске од 1992. године Републички

завод за геолошка истраживања је дефинисан као државни завод.

Усвајањем Закона о министарствима 2004. године Републички завод је проглашен републичком управном организацијом у саставу Министарства индустрије, енергетике и рударства Владе Републике Српске, као самофинасирајућа организација.

Од јануара 2010. године финансирање Завода се врши из Буџета Републике Српске.

Републички завод за геолошка истраживања врши основна геолошка истраживања која су од посебног значаја за Републику Српску. Основна геолошка истраживања обавља у складу са дугорочним програмом истраживања.

Завод израђује дугорочни програм развоја геолошких истраживања на период од десет година који усваја Народна скупштина Републике Српске. Поред тога Завод врши и послове на изради основних геолошких, хидрогеолошких, инжењерско-геолошких, сеизмотектонских и других геолошких карата.

Припрема геолошке подлоге за просторна планирања, извођења грађевинских, рударских и других активности, у областима рударства, шумарства, пољопривреде, водоснабдијевања, урбанизма. Формира и припрема податке за геолошки информациони систем, као саставног дијела јединственог информационог система Републике Српске.

Успоставља контакте с међународним геолошким институцијама кроз размјену података о достигнућима у геолошким истраживањима земљине коре и заједничке истраживачке пројекте. Утврђује и предлаже Влади Републике Српске стратешке минералне сировине с приједлогом мјера за њихово кориштење. Врши израду правилника, упутстава, стандарда и норматива у области геолошких истраживања. Формира и води фонд стручне документације о геолошким истраживањима на подручју Републике Српске.


Републички завод за геолошка истраживања, чији је оснивач Влада Републике Српске, је управна организација у саставу Министарстава индустрије, енергетике и рударства, која обавља послове из области геолошких истраживања. Управном организацијом руководи Директор Републичког завода. Према Правилнику о унутрашњој организацији Републичког завода за геолошка истраживања, ова управна организација је састављена од три организационе јединице (одсјека) којима руководе Руководиоци одсјека.

Одсјеци су:

Одсјек за геолошка истраживања
Одсјек за геолошки информациони систем Републике Српске и централни геолошки архив Републике Српске
Одсјек за економско-правне послове

Геолошки завод РС представио најновије резултате истраживања о Трговској гори пред сучељавање у ЖеневиНајновија истражив...
04/05/2026

Геолошки завод РС представио најновије резултате истраживања о Трговској гори пред сучељавање у Женеви

Најновија истраживања Републичког завода за геолошка истраживања Републике Српске потврђују да локација Черкезовац на Трговској гори није адекватна за изградњу одлагалишта радиоактивног отпада. Добијени резултати додатно оснажују раније закључке и указују на озбиљан потенцијални прекогранични утицај.

Тим поводом, у просторијама Завода одржан је стручни састанак на којем су геолог Дражан Токановић, Спасоје Главаш и замјеник директора др Цвјетко Сандић представили досадашња истраживања и најновије геолошке налазе представницима надлежних институција – Министарства спољне трговине и економских односа Босне и Херцеговине, Министарства енергетике и рударства Републике Српске и Министарства за просторно уређење, грађевинарство и екологију Републике Српске и члановима Експертског тима БиХ. Састанак је одржан с циљем детаљног информисања и што квалитетније припреме за предстојеће међународно сучељавање у Женеви.

Истраживања су обухватила шири простор од Крупе на Уни до ушћа у ријеку Саву и потврдила геолошку повезаност територије Новог Града са подручјем Републике Хрватске. Ова чињеница додатно наглашава да геолошки системи не познају административне границе, те да би евентуални инцидент могао имати директне посљедице по територију Босне и Херцеговине и Републике Српске.

Представници Експертског тима БиХ истичу да је за доношење коначних одлука од кључног значаја потпуна транспарентност и размјена података, посебно у погледу процјене утицаја на животну средину и могућих прекограничних ефеката.

Геолошки завод Републике Српске наставиће са научно-истраживачким радом и пружањем стручне подршке институцијама Републике Српске и БиХ, с циљем заштите животне средине и становништва.

https://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=643823
https://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=643908

У Бечу, у сједишту Међународне агенције за атомску енергију (МААЕ/IAEA) у периоду од 27-31.01.2025. године одражан је др...
06/02/2025

У Бечу, у сједишту Међународне агенције за атомску енергију (МААЕ/IAEA) у периоду од 27-31.01.2025. године одражан је други координациони састанак везан за пројекат техничке сарадње РЕР 7017 (Second Coordination Meeting of the RER 70 17 - Ensuring Water Availability in a Changing Climate).

Пројекат РЕР 70 17 је званично започет (одобрен) у јануару 2024. године, идеја на којој је заснован овај пројекат јесте континуитет у раду везан за пројекат РЕР 70 13 - “Процјена ресурса подземних вода и интеракција са површинским водамаˮ (2020-2024) и заснован је на резултатима истог.

Представник Геолошког завода Урош Јурошевић у оквиру првог дана састанка презентовао је до сада спроведене активности на реализацији овог пројекта за партнере из Босне и Херцеговине, Геолошки завод Републике Српске и Геолошки завод ФБиХ као и планиране активности за наредни период.

Републички завод за геолошка истраживања је дао значајан допринос у реализацији студија случаја током пројекта РЕР 70 13 и сходно томе настављен је рад и у новом пројекту гдје су постојеће студије током трајања састанака унапређене.

Учешће ће бити узето у двије студије случаја: 3. Surface water and watershed modeling – Danube (студија случаја која се наставља на претходну студију Сава (8 тачака у мониторинг мрежи) и кроз студију случаја 4. Surface Waters – Groundwater interactions – Trebinje Karst Region (8 тачака у мониторинг мрежи).

Опште дефинисани циљеви су увођење изотопске хидрологије у процесе планирања управљањем водним ресурсима, развој капацитета на националним и међуграничним нивоима. Да се повећа степен покривености и капацитет регионалних мрежа Евро-азијског региона. Да се промовише шира регионална сарадња, да се побољша карактеризација и управљање водним ресурсима који се дијеле између држава, дефинишу празнине у доступним подацима односно тачке које је непоходно успоставити.

https://www.geozavodrs.com/Page/Details/385

Одржано предавање на Рударском факултету y Приједору, у оквиру пројекта "Inovation of Geological Information System in B...
07/11/2024

Одржано предавање на Рударском факултету y Приједору, у оквиру пројекта "Inovation of Geological Information System in Bosnia and Herzegovina"

На Рударском факултету у Приједору 06.11.2024. године, одржано је предавање о модерним технологијама у геологији, у оквиру пројекта "Inovation of Geological Information System in Bosnia and Herzegovina", који реализује Републички завод за геолошка истраживања Републике Српске у сарадњи са Федералним заводом за геологију, Чешком развојном агенцијом и Чешким геолошким заводом. Предавања су била намјењена ђацима Техничке школе из Бања Луке и студентима Рударског факултета Приједор, Универезитет у Бањој Луци.

Декан факултета, Свјетлана Средић, рекла је: "Ово је прилика да се наши, али и потенцијални студенти, упознају са технологијама које се користе у геологији. Важно је да о томе чују од предавача који долазе из једне респектабилне установе са дугом традицијом, као што је Чешки геолошки завод".

Презентације су одржали представници из Чешког геолошког завода и др Цвјетко Сандић, замјеник директора Републичког завода за геолошка истраживања Републике Српске, који је изјавио: " У Босни и Херцеговини постоје два геолошка завода и ми, као представници Геолошког завода Републике Српске, имамо задужење да кроз овај пројекат у наредних неколико година имплементирамо геолошки информациони систем у Републици Српској. Једна од ставки пројекта је популаризација геологије у друштву код младих људи и студената".

Републички завод за геолошка истраживања Републике Српске ће у наредном периоду наставити са активностима у оквиру пројекта "Inovation of Geological Information System in Bosnia and Herzegovina".

https://kozarski.com/odrzano-predavanje-o-inovacijama-u-geologiji/

https://www.geozavodrs.com/Page/Details/373

30/10/2024
Клизиштима и одронима изложено је око 30 одсто територије Републике Српске, а најподложнија подручја су Бањалука, Лопаре...
14/10/2024

Клизиштима и одронима изложено је око 30 одсто територије Републике Српске, а најподложнија подручја су Бањалука, Лопаре, Добој и Зворник. Рекао је то за “Глас Српске” замјеник директора Републичког завода за геолошка истраживања Цвјетко Сандић истичући да човјек не може против закона природе.

– Осим тога, нешто мањи ризик постоји и у Фочи и Вишеграду. То не значи да ће се на свим тим мјестима и покренути клизишта, али усљед људске активности и развијања инфраструктуре реално је очекивати клизишта на том подручју – рекао је Сандић.

Говорећи о катастрофи која се догодила у Јабланици и осталим општинама у ФБиХ, истиче да је то био екстрем који нико није могао да предвиди.

– Према незваничним информацијама, пало је 320 литара кише по метру квадратном за пет сати у Јабланици. Поређења ради, у поплавама 2014. године, када су покренута клизишта, рецимо, у Добоју, Лопарама и Зворнику, на том ширем подручју тада је пало 240 литара кише по квадрату, али за три до пет дана. Ти бројеви су неупоредиви – истакао је Сандић који је и професор на Рударском факултету у Приједору.

Наглашава да су екстремне падавине биле главни окидач за покретање маса које су направиле катастрофу у Доњој Јабланици.

– О каменолому коме ондје није мјесто сувишно је и дискутовати. Да ли је легалан или није, то је нешто друго, не бих се тиме бавио, али ту се поставља питање да ли су куће направљене прије каменолома или послије? Како год, погрешно је. Ако су ту биле куће па отворили каменолом, то је равно катастрофи. С друге стране, ако каменолом постоји годинама, ко је дао дозволу да се испод граде куће – казао је Сандић.

Истиче да су кроз истраживања надлежнима у локалним заједницама у Српској дате информације о терену подложном појави клизишта, али да Завод не може контролисати колико се ријеч струке поштује.

– Оним што радимо на неки начин смо надлежнима у наведеним локалним заједницама отворили очи да се на одређеним теренима нипошто не смију прескакати адекватна геолошка и геотехничка истраживања која могу бити добра подлога у превентивном смислу, да се непогоде спријече. Нека штета је неизбјежна, али се може минимизирати – рекао је Сандић нагласивши да људска активност у великој мјери негативно доприноси развоју тих процеса.

Он је рекао да је његова мисија и на факултету да студенте научи како да се изборе са свим овим.

– Истраживања која спомињемо су често занемарена јер људи у општинским управама често не разумију ту проблематику и онда они који издају локацијске услове и дозволе за грађење сматрају да то није потребно, а онда ни пројектна документација није добра. У развијеним срединама, гдје је у локалној управи запослен грађевински или геолошки инжењер, такве ствари су знатно мање. Неразвијене општине се правдају нестручношћу кадрова, а са друге стране имају огромну администрацију – упозорио је Сандић нагласивши да стручних људи у овој области има, али да се њихова ријеч често не валоризује на адекватан начин.

Подвлачи да геотехнички елаборати морају бити саставни дио техничке документације код сваког грађевинског објекта.

– То се често не поштује, зато, најједноставније речено, “ко не плати на мосту, плати на ћуприји” – закључио је Сандић.

Говорећи о превентивним мјерама које се могу предузимати у подручјима за која се зна да су подложна клизиштима, Цвјетко Сандић је рекао да штета може бити колико-толико ублажена изградњом адекватних потпорних зидова и дренажних система.

– Правилном градњом објеката неке ствари се могу предуприједити, а не пустити само и гледати у небо колико ће кише пасти па да кажемо да нисмо криви – казао је Сандић.

(Извор: Глас Српске)

https://infobirac.net/2024/10/11/klizistima-izlozeno-oko-30-odsto-teritorije-republike-srpske-najpodloznija-podrucja-banjaluka-lopare-doboj-i-zvornik/?fbclid=IwY2xjawF5oLRleHRuA2FlbQIxMQABHYRXCEj5tT5-cWk6K_AwrVrGyQ4xcvfXnHNRKuf36Dlv2PHjdlkbkbbP9Q_aem_fM1FtWwpeR3d-SqQ_YtyLw

Данас је у конференцијској сали Административног центра Владе Републике Српске, у организацији Министарства за просторно...
07/03/2024

Данас је у конференцијској сали Административног центра Владе Републике Српске, у организацији Министарства за просторно уређење, грађевинарство и екологију, одржана презентација резултата истраживања у вези са потенцијалним утицајем планиране изградње одлагалишта радиоактивног отпада и истрошеног нуклеарног горива на локацији Трговска Гора.

Презентацију су одржали представници Републичког завода за геолошка истраживања и Института за јавно здравство.

На самом почетку скуп су поздравили Министар Бојан Випотник, Јелена Мариновић из Института за јавно здравство РС и замјеник директора Републичког завода за геолошка истраживања др Цвјетко Сандић.

Након отварања скупа, приређена су пленарна излагања, односно презентација резултата:

- Основна Геолошка истраживања – Програм – Спасоје Главаш, дипл. инж. геол.

- Резултати досадашњих истраживања – Дражан Токановић, маст. геол.

- Теренска истраживања и лабораторијска испитивања – Владимир Јовичић, дипл. инж. геол.

- Хидрогеолошка истраживања на подручју Новог Града - Марија Милановић, маст. инж. геол.

- Планиране активности у 2024. години - Урош Јурошевић, маст. инж. геол.

Горе наведена истраживања показују да је геолошка грађа простора околине Новог Града јако сложена, те да је треба добро проучити прије доношења било каквих коначних закључака, посебно ако говоримо о објекту као што је одлагалиште радиоактивног отпада и истрошеног нуглеарног горива на локацији Трговска Гора.

Прелиминарна истраживања показују да је предвиђена локација неадекватна.

Циљ свих до сада спроведених истраживања јесте да се припреме аргументи за правни тим у борби за спречавање изградње одлагалишта.

У Бањалуци ће данас бити представљени резултати истраживања Института за јавно здравство Републике Српске и Републичког ...
07/03/2024

У Бањалуци ће данас бити представљени резултати истраживања Института за јавно здравство Републике Српске и Републичког завода за геолошка истраживања, у вези са одлагањем радиоактивног отпада и истрошеног нуклеарног горива на Трговској гори у Хрватској.

Досадашњи резултати истраживања које је спровела Република Српска, показали су да је Трговска гора, на којој Хрватска планира одлагати радиоактивни отпад, неадекватна локација.

Прелиминарна истраживања говоре да можемо имати одређена процјеђивања кроз стијене које граде локалитет, али у овом тренутку не можемо аргументовано то да тврдимо и радићемо додатна истражна бушења и мјерења што ће бити добра подлога да то буде наш контрааргумент да није све тако хомогено као што каже хрватска страна, већ напротив хетерогено, истакао је доц. др Цвјетко Сандић, замјеник директора Геолошког завода Републике Српске.

Геолошка истраживања показала су да нису тачне тврдње Хрватске да карбонске наслаге терена око Новог Града и Трговске горе спадају у хидрогеолошке изолаторе, што значи да не пропуштају подземну воду. Подручје је склоно земљотресима и клизиштима, што говори да су хрватска истраживања била површна.

Опширније на:
https://www.geozavodrs.com/Page/Details/320
https://www.youtube.com/watch?v=VtSJWGZciSQ

https://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=546940

Данас, 7.2.2024. године,  Геолошки завод Републике Српске посјетили су предсједник француског геотермалног удружења AFPG...
08/02/2024

Данас, 7.2.2024. године, Геолошки завод Републике Српске посјетили су предсједник француског геотермалног удружења AFPG г. Жан Жак Граф и директор компаније „Geosafe“ из Београда г. Милан Мариновић, поводом чега је уприличен радни састанак.

Састанак је отворио замјеник директора Геолошког завода Републике Српске, др Цвјетко Сандић.

На састанку је вођена дискусија о потенцијалним и интересантним локацијама са аспекта истраживања геотермалних ресурса , као што су између осталих подручја Бања Луке, Бијељине и Вишеграда.

С обзиром да Геолошки завод Републике Српске посједује бројну документацију и подлоге од значаја за почетак пројеката из ове области, договорен је почетак припремних радова у погледу анализе, интерпретације и стављања у употребу потребних информација, а све у складу са одредбама Закона о геолошким истраживањима Републике Српске.

Поред наведеног, тежња је успостављање сарадње између Геолошког завода Републике Српске и Геолошког завода Француске (BRGM), што би било јако значајно за развој нашег Завода, с обзиром на референтност и значај Француског геолошког завода како у Европи, тако и у свијету.

Договорен је и заједнички теренски обилазак потенцијалних локација, у наредном периоду, на просторима Републике Српске.
https://www.geozavodrs.com/Page/Details/319

Address

Vuka Karadžića 148 B
Zvornik
75400

Alerts

Be the first to know and let us send you an email when Geološki zavod Republike Srpske posts news and promotions. Your email address will not be used for any other purpose, and you can unsubscribe at any time.

Contact The Business

Send a message to Geološki zavod Republike Srpske:

Share

Category