Derokova Savamala
Crtež Savamale, Aleksandra Deroka je još jedna od „novih starina“, koje Beograd iziskuje da objasni svoj vedar duh. Deroko dokumentarno navodi i skoro opipljivo pripoveda tušem priču tadašnjeg vremena. Deroko je pažljivo “osluškivao” Beograd, posebno i Savamalu i strpljivo i precizno uočavao arhitektonske detalje, koji dišu, žive život i govore sami za sebe. Prema zapisima iz o
nog vremena, znamo da je umetnik crtao svakodnevicu žitelja Savamale. A zapisi kažu, da već u ranu zoru je počinjalo tandrkanje gvozdenih šina na točkovima čeza, kojima su seljaci donosili mleko i raznosili po kućama. Svuda unaokolo su išli ulični prodavci, karakteristični za ono vreme. Bilo je tu prodavaca šećerleme, pereca, đevreka, simita, boze, sladoleda, sodadžija. U jesen se peklo kestenje, kuvali purenjaci . Škembići kao meze u pivo, badem, semenke, kikiriki. Braon jaja, pečena u pepelu, koja su se jela sa biberom. Prasiće su terali ivicom trotoara, prutom, vezane kanapom za zadnju nogu. Hamali su na leđima imali samare i na njima su nosili preteške tovare, pod kojima su noge klecale. Vekne hleba i raznoprazno pecivo se prodavalo iz torbi, direktno na ulici. Kolporteri su uzvikivali naslove i najnovije vesti okupljenom narodu, koji se tiskao da čuje što bolje. Na ulici se prodavalo razno voće, a svinje i prasići na povocu su lako menjale vlasnika na sred ulice. Pored svinja, seljaci su ulicom terali i jata gusaka. Obično ih je neki snalažljivi dečko, sa strane, vešto držao na okupu. Crtež Deroka odiše atmosferom tadašnjih prilika. On nije propustio da prikaže ni Velike stepenice koje izbijaju pravo na Đumurkanu koja je prvobitno zgrada carine a potom i prvo pozorište u kojem se odigrala prva pozorišna predstava 1841. godine, tačno pored kafane Kragujevac podignute još sredinom 19. veka. Taj moderni Beograd, 1922. godine imao je i električni tramvaj. Tu je biciklista, koji se penje Pariskom ulicom ka Knez Mihajlovoj ulici. Deroko je primetio i da je jedna roda svila gnezdo na zgradi Beogradske zadruge, antologijskog primera beogradske arhitekture.
