Savamala

Savamala Savamala je deo Beograda čija je zapadna granica bila obala reke Sava, a istočnu stranu činile su ulice Sarajevska i Gavrila Principa. Savamala je kao priča.

Derokova Savamala

Crtež Savamale, Aleksandra Deroka je još jedna od „novih starina“, koje Beograd iziskuje da objasni svoj vedar duh. Deroko dokumentarno navodi i skoro opipljivo pripoveda tušem priču tadašnjeg vremena. Deroko je pažljivo “osluškivao” Beograd, posebno i Savamalu i strpljivo i precizno uočavao arhitektonske detalje, koji dišu, žive život i govore sami za sebe. Prema zapisima iz o

nog vremena, znamo da je umetnik crtao svakodnevicu žitelja Savamale. A zapisi kažu, da već u ranu zoru je počinjalo tandrkanje gvozdenih šina na točkovima čeza, kojima su seljaci donosili mleko i raznosili po kućama. Svuda unaokolo su išli ulični prodavci, karakteristični za ono vreme. Bilo je tu prodavaca šećerleme, pereca, đevreka, simita, boze, sladoleda, sodadžija. U jesen se peklo kestenje, kuvali purenjaci . Škembići kao meze u pivo, badem, semenke, kikiriki. Braon jaja, pečena u pepelu, koja su se jela sa biberom. Prasiće su terali ivicom trotoara, prutom, vezane kanapom za zadnju nogu. Hamali su na leđima imali samare i na njima su nosili preteške tovare, pod kojima su noge klecale. Vekne hleba i raznoprazno pecivo se prodavalo iz torbi, direktno na ulici. Kolporteri su uzvikivali naslove i najnovije vesti okupljenom narodu, koji se tiskao da čuje što bolje. Na ulici se prodavalo razno voće, a svinje i prasići na povocu su lako menjale vlasnika na sred ulice. Pored svinja, seljaci su ulicom terali i jata gusaka. Obično ih je neki snalažljivi dečko, sa strane, vešto držao na okupu. Crtež Deroka odiše atmosferom tadašnjih prilika. On nije propustio da prikaže ni Velike stepenice koje izbijaju pravo na Đumurkanu koja je prvobitno zgrada carine a potom i prvo pozorište u kojem se odigrala prva pozorišna predstava 1841. godine, tačno pored kafane Kragujevac podignute još sredinom 19. veka. Taj moderni Beograd, 1922. godine imao je i električni tramvaj. Tu je biciklista, koji se penje Pariskom ulicom ka Knez Mihajlovoj ulici. Deroko je primetio i da je jedna roda svila gnezdo na zgradi Beogradske zadruge, antologijskog primera beogradske arhitekture.

09/02/2025

Љубазношћу Срећка Ђедовића овим чамцем отпловисмо на ушће, у 1902. годину...

02/11/2024

Изглед Београда из ваздуха у пролеће 1938:

02/11/2024

На данашњи дан рођен је Милоје Васић (1869–1956), археолог, професор Велике школе, касније Филозофског факултета и члан Српске краљевске академије. Уврштен је у најзначајније представнике генерације младих научника активних након 1900. године. Од 1908. до 1914. године био је уредник часописа „Старинар“, најстаријег српског археолошког гласила. Главно поље Васићевог интересовања била је праисторијска археологија, али се бавио и проучавањем предмета из времена средњовековне српске државе.

У време када је Милоје Васић био чувар Народног музеја, први пут у историји Музеја спроведена је стручна мера заштите културних добара. Тада је у Народни музеј допремљен иконостас из манастира Благовештење, због чијег излагања је био подигнут посебан заштитни оквир.

02/11/2024

Милунка Савић са децом која носе њена одликовања 🎖️

06/11/2023

Proširenje Brankovog mosta u Beogradu 1978. godine.

06/11/2023

Аутокоманда, зима '55-'56, кадар из филма Жоржа Скригина "Потрага":

03/11/2023

Срби из Далмације

Сељанке из српског села Крупа код Обровца у народној ношњи.

03/11/2023

Knjiga će biti, ali ove kuće više nece biti!

03/11/2023

Теразије почетком шездесетих:

03/11/2023

Изградња хале 1 Београдског сајма, 1956:

Address

Karađorđeva 48
Belgrade
11000

Website

Alerts

Be the first to know and let us send you an email when Savamala posts news and promotions. Your email address will not be used for any other purpose, and you can unsubscribe at any time.

Shortcuts

Share

Category