14/10/2025
Највећи злочин током немачке окупације Србије у Другом светском рату нису била стрељања српских цивила у Краљеву и Крагујевцу, највећи злочин убедљиво је био Драгинац!
За Драгинац код Лознице мало људи у Србији данас зна, што је велика срамота, а то је највеће стратиште у Србији у ком су Немци у том месту и околини по Јадру и Поцерини стрељали 2.950 цивла од којих више од 300 српске деце.
Као што знате, Немачка окупациона зона Србија ("Gebiet des Militärbefehlshabers in Serbien") је имала најстрожи режим окупације у Европи.
За једног убијеног Немца, стрељано је 100 српских цивила, а за једног рањеног, стрељано је 50 Срба. Тако смо добили масовна стратишта Срба у Краљеву, Крагујевцу, Шапцу, Драгинцу итд.
Након Априлског рата 1941. године и почетка немачке окупације, у централној Србији, почиње општенародни устанак, предвођен четницима Југословенске војске под командом Драже Михаиловића са Равне Горе, ком су се бојажљиво и смотано прикључивале и партизанске јединице Јосипа Броза Тита.
У том устанку редом се у борбама против супериорне немачке силе ослобађају градови Лозница 31. августа 1941. године, под командом Веселина Мисите, Бања Ковиљача, Крупањ, Горњи Милановац, Чачак и долази се до борби за ослобођење Краљева.
У рану јесен 1941. године, у читавом Подрињу и Јадру није било немачких окупационих јединица. Успостављена је предратна власт Краљевине Југославије, њене владе у избеглиштву и њене некапитулиране Југословенске војске под командом пуковника Драже Михаиловића.
Тада Немци схватају да снаге које су оставили у Србији, након Априлског рата, нису довољне за спровођење режима окупације.
Због тога Фирер Трећег Рајха, Адолф Хитлер, 16. септембра 1941. године заказује хитне састанке Врховног штаба Вермахта и наређује да се предузму сви неопходни кораци за гушење устанка непредатих трупа Драже Михаиловића и српског народа.
За команданта свих снага Вермахта у окупационој зони Србија, именован је генерал Франц Беме.
Немачка окупациона војска је додатно појачана злогласном 342. пешадијском дивизијом, која је ради гушења устанка доведена чак из Француске у Србију. То је била најелитнија немачка јединица првог позива са прекаљеним борцима и изузетном опремом и командним кадром.
25. септембра 1941. године, генерал Беме издаје следећу наредбу немачкој окупационој војсци:
"Ваш задатак је да прокрстарите земљом, у којој се 1914. потоцима лила немачка крв услед подмуклости Срба, мушкараца и жена. Ви сте осветници тих мртвих. За целу Србију има се створити застрашујући пример, који мора најтеже погодити целокупно становништво".
342. дивизија Вермахта из правца Срема прелази у Мачву и одмах почиње са страшним терором.
Прве јединице 342. дивизије хапсе 5.000 грађана Шапца и спроводе их до импровизованог логора у 19 километара удаљеном месту Јарак. Притом, им је наређено да се крећу трчећим кораком, а свако ко би застао, убијен је метком у главу на лицу места.
Већ крајем септембра почиње општа немачка офанзива на ослобођене територије у Шумадији и Подрињу.
Након што је немачки окупатор очистио сваки отпор у Мачви, читав Јадар и Поцерина су стављени у обруч ког Немци полако пробијају.
Од 13. до 19. октобра је у селима у долини Јадра и Поцерини, међу којима су Драгинац, Коренита, Велико Село, Цикоте, Варош Лешница, Текериш, Бадањ и друга, убијено је 2.499 лица. Највише их је страдало у Драгинцу, где је у само на данашњи дан, 14. октобра 1941. године, стрељано 1.379 Срба.
Срби су у Драгинцу одвођени у групама од 10 до 20 људи који су најпре били приморавани да сами ископају раке испред којих су потом постројени и убијани рафалном паљбом.
Најмасовнија стрељања вршена су на пољу крај потока Трнавица, недалеко од центра Драгинца.
Део страдалих биле су српске избеглице које су у Подрињу нашле уточиште од геноцида који је пуном паром беснео на територији тзв. Независне државе Хрватске.
Постоје различити спискови убијених и данас поуздано можемо доћи до бројке од 2.677 именом и презименом убијених Срба у Јадру и Поцерини. У овом првом масовном покољу српских цивила страдало је и 305 деце.
Немачки масовни злочин у Драгинцу и читавом Подрињу био је само један од обележја крваве српске јесени 1941. године у масовним стрељањима Срба у Шапцу, Крагујевцу, Краљеву и другим местима широм Србије.
И ај сад Србине, дај Јадар Немцима, да копају литијум за Мерцедесе, а да од наше Србије направе јаловиште!
